Uzurpatori državnih njiva zakup treba da plate i 600 evra (SRB)

Lokalna samouprava u Novom Bečeju nastavlja da oduzima državno poljoprivredno zemljište, onima koji su u agro-ekonomskoj 2018/2019. godini na teritoriji novobečejske opštine uzurpirali 116 hektara oranica u državnoj svojini, prenose mediji. 

Opština Novi Bečej je skinula useve sa bespravno obrađenih parcela, uz prethodno obaveštenje i datu mogućnost vansudskog poravnanja onima, koji su ostali bez useva jer su se prethodno oglušili o poziv opštinskih čelnika.
Pomoćnik predsednika opštine Novi Bečej Milan Stojšin, zadužen za poljoprivredu, ističe da je uzurpiranih hektara najviše u ataru Novog Bečeja, Novog Miloševa, Bočara i Kumana.
Pšenica je požnjevena na 24 hektara i imali smo prosečan prinos od 3,5 tone po hektaru, uz 4.540 kilograma ječma i 79.060 kilograma pšenice. Očekujemo da će suncokret biti na oko 45 hektara, a kukuruz na oko 12 hektara„, istakao je za Novosti Stojšin, uz napomenu da se prihod od prodatih useva, deli na tri dela – po 30 odsto ide Republici i Pokrajini, dok 40 odsto ostaje opštini.
Na prošlonedeljnoj Skupštini Grada usvojen je Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a osnovana je i petočlana radna grupa sa zadatkom da kontroliše da li je državno zemljište, koje nije izdato u zakup, uzurpirano.
U subotičkom ataru, takvih površina je skoro 2.000 hektara, a uzurpator treba da plati zakup u proseku 600 evra po hektaru, ukoliko želi da skine posejane kulture, prenosi portal subotica.com. 
U Subotici je 2017. godine više od 40 hektara državne zemlje bilo uzurpirano, ti usevi su skinuti i prodati, a dobijena sredstva slila su se u budžet Grada. Prošle godine, godišnji program je usvojen u oktobru, te je za kontrolu uzurpatora bilo kasno, jer je poljoprivredna godina bila gotova. Ove godine biće dovoljno vremena da se uradi kontrola, jer je program usvojen na vreme, napominje Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu.

– To su većinom peskovite površine, severno od Subotice na granici sa Mađarskom, od Tavankuta do Bačkih Vinograda. To su nekadašnji voćnjaci, a danas su na tim površinama delimično zastareli voćnaci ili su delimično već zarasli u korov. Ako se pita koliko je zemlje u Subotici koja nije data u zakup, ima oko 2.000 hektara svake godine – kaže Ostrogonac.

Među uzurpiranim površinama ima i onih u privatnom vlasništvu koje nikad nisu konvertovane, pa se i dalje vode pod državnom zemljom, ali i sitnih parcela pored auto-puta i „ipsilon“ kraka.

– To su parcele gde ponajviše ima državnog zemljišta koja je uzurpirana. Naravno, većinom su to komšije koje pored tih parcela imaju zemlje, pa misle da se to može obraditi bez ikakvog prava – dodaje Ostrogonac.

Poljočuvari su već obišli parcele i utvrdili da li je na njima nešto zasejano ili su u parlogu. Usevi na uzurpiranim površinama biće skinuti, osim ako se ne javi onaj koji ih je zasejao i plati zakup. To se u praksi uglavnom ne dešava, jer uzurpator plaća trostruki iznos zakupa i može da dobije tri godine pasivnog statusa ukoliko se utvrdi da je to uradio namerno.

Procenjuje se da je bespravno zasejano od 10 do 20 hektara, a dobar deo državne zemlje je pod parlogom, skoro 90 odsto peskovitih površina.

– Granični pojas od Tavankuta, gde imamo više od 100 hektara državnog zemljišta, većina stoji u parlogu, zatim Tresetište, Kelebija, na Paliću oko podruma, Hajdukovo, peskovite površine pored granice i  Bački Vinogradi – ističe Ostrogonac.

U subotičkom ataru postoji 12.000 hektara državne zemlje koja se koristi kao poljoprivredno zemljište, a u planu lokalne samouprave je pronalazak rešenja za peskovite površine pod parlogom koje bi se mogle izdati u dugoročni zakup od 20 do 30 godina. Iako je prema preporuci Ministarstva zakup dugo bio moguć samo na period od jedne godine, stočari će od ove godine moći dobiti zemlju na period od jedne do osam godina.

Izvor. Agrosmart

Foto: Pixabay (josealbafotos)

 

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor