Plamenjača i grinje na soji (SRB)

Spadaju u grupu najrasprostranjenijih bolesti na našim prostorima. U značajnoj meri mogu uticati na visinu i stabilnost prinosa, pa ih zato treba na vreme suzbiti

Plamenjača soje (Peronospora manshurica) je bolest koja se javlja svake godine u manjem ili većem obimu na usevima. Simptome najčešće nalazimo na licu lista, mahuni i semenu. Na licu lista se javljaju žućkaste pege koje su oivičene nekrotiranim rubom. Pege su vrlo sitne, razbacane po celoj površini lista. Ako su uslovi povoljni pege se spajaju, tkivo nekrotira, puca i javljaju se šupljine na listu, te on izgleda kao izrešetan. Osim na liskama simptomi se javljaju i na semenu i na mahunama. U unutrašnjosti mahuna i na zaraženom semenu formira se beličasta prevlaka. Zaraženo seme je sitnije i na njemu se uočavaju pukotine. Ako se poseje tako zaraženo seme odmah nakon nicanja dobijamo sistematski zaražene biljke, koje zaostaju u rastu, a već na prvim njihovim listovima uočavaju se svetlo zelene zone.

Optimalni uslovi za razvoj bolesti su temperature od 20-22°C i vlažno vreme. Bolest se prenosi zaraženim semenom i biljnim ostacima. Tokom vegetacije zaraza se širi konidijama i putem vetra.

Mere zaštite su agrotehničke i hemijske. Agrotehničke mere su: plodored; setva zdravog semena; zaoravanje žetvenih ostataka i setva otpornih sorata.

Hemijske mere suzbijanja naročito se sprovode na semenskim usevima. Procena za određivanje vremena suzbijanja obavlja se na osnovu pregleda parcele, naročito ako je vlažno proleće. Pregled se vrši vizuelno, i to dijagonalno kroz parcelu. Od fungicida za ovu namenu koriste se: Ridomil gold MZ, Metalaxyl MZ, Qadris….

Grinje na soji

Grinje kao štetočine naročito se javljaju tokom letnjeg perioda, i to kada su visoke temperature (25-30°C), a vreme suvo. U takvim uslovima mogu dati i deset generacija. Na soji se obično javlja koprivina grinja (Tetranycus urticae ) i atlanski pregalj (Tetranycus atlanticus ). To su vrlo sitni insekti koji se mogu uočiti i golim okom. Štete pričinjavaju tako što sišu biljne sokove, i to sa naličja lista gde ih i uočavamo. Na licu lista šteta se vidi u obliku sitnih sivkastih pega. Pri jačem napadu uništava se hlorofil, list žuti, pa potom ima crvekasto bakarnu boju, suši se i opada. Sa naličja lista uočavaju se paučinaste niti u kojima borave grinje. Ako se zanemari ova štetočina onda se to značajno odražava na prinos.

Parcele pod sojom potrebno je pregledati na vreme. Naročito treba obratiti pažnju na rubove parcela gde se grinje obično prvo jave, a odakle se šire ka unutrašnjostri. Takođe mogu se pojaviti i unutar useva mestimično kao oaze. Pri pregledu treba odrediti stepen oštećenja kao i brojnost štetočine.  Ako se na vreme konstatuje prisustvo grinje može se tretman izvršiti samo na oazama koje su zahvaćene štetočinom. Na taj način sprečavamo njegovo širenje, a i smanjujemo upotrebu hemijskih sredstava. Kod nas u soji se mogu primeniti sledeći akaricidi: Ortus 5-SC, Vertimec 018-EC, Omite, Armada…

Izvor: PoljoMagazin

Autor: Dipl. Ing. Slavica Maksimović, PSS Šabac

Foto: pissrbija.com

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor