Nevreme “obralo” rod kukuruza u Semberiji (BIH)

Semberski ratari koji su pretrpeli štetu od olujnog nevremena sa polja pod kukuruzom neće ubrati planirani rod, procenjuju da će na nekim parcelama šteta biti veća od 50 odsto.

Polegle biljke delimično su se oporavile, biće zelene mase za silažu, ali neizvesno je koliko će biti hlebnog zrna. Trenutno vreme pogoduje rastu i razvoju kukuruza ali ratari strahuju od pojave biljnih bolesti.

Semberski ratar Rajko Dubajić kukuruzom je zasejao 16 hektara. Olujni vetar na njegovoj parceli oštetio je više od polovine biljaka. Rod će biti, kaže, upolovljen.

– Biljke su žive, ali polegle, pa je vegetacija otežana. Iako je rano govoriti o prinosima, izvesno je da ove jeseni u našim atarima neće biti dovoljno hrane za stoku. Oko 70 odsto mog kukuruza je polegalo, povući će vlagu i oštetiti klip. Četiri hektara vršem u zrno, a oko pet hektara siliram za ishranu. Ove godine će biti teško praviti silažu, jer će nam „gušiti” kombajne, a naše selo je poznato po proizvodnji stoke pa nam ta stočna hrana mnogo znači – kaže ovaj ratar.

– Jedno 70 dunuma sam zasejao poznim kukuruzom, pa se nadam da ću bar sa tih polja nešto da izvučem – kaže Dubajić.

Pretrpljenu štetu mnogi su shvatili kao ozbiljnu opomenu da je krajnje vreme da osiguraju useve.

– Ministarstvo poljoprivrede RS subvencioniše 50 odsto sredstava za osiguranje. Nemamo izbora. Jedne godine nas pogodi grad, jedne poplave, pa suše, a evo sad nam useve povaljao vetar. Ispade da džaba radimo – kaže ovaj semberski ratar.

Poljoprivrednici se bore i sa biljnim bolestima, čijem razvoju pogoduju temperaturne oscilacije i višak vlage.

Miroslav Vasić upozorava da je na ovom području poslednjih godina prisutno crvenilo kukuruza.

– Kraj jula i početak avgusta period je kada se pojavljuje ova bolest. Jedne godine mi je odnela sav kukuruz. Moramo se pridržavati saveta stručnjaka, a to je održavati useve bez korova. U plodored uvesti i treću kulturu, jer je i pšenica prenosilac bolesti – kaže Vasić, piše Srpskainfo.

Stanje useva se razlikuje do parcele do parcele. Kukuruz koji je u vreme oluje bio u manjoj fazi porasta i nije dostigao fazu metličanja i svilanja lakše i brže se oporavio.

Problem je i što su oštećene biljke izložene napadu biljnih bolesti, a u ovom periodu razvoja teško je odraditi bilo kakvu zaštitu, upozorava Radmila Nešković iz Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi, piše Srpskainfo.

– Ukoliko su biljke više pri zemlji, veća je pojačana vlaga, pa su podložnije pojavi bolesti. Problem su i štetočine koje su napravile štetu pre nevremena pa su oslabili biljke i doprineli većoj šteti. Nadamo se da će vreme poslužiti te da će se usevi ipak oporaviti -naglašava Neškovićeva.

Zasejano 26.365 hektara

Kukuruzom je ovog proleća u Semberiji zasejano 26.365 hektara. U dobre godine prinosi su oko 12 tona po hektaru. U atarima koje je zahvatio olujni vetar prinosi će biti manji od četiri hektara, a ratari koji nisu pretrpeli štetu zbog nevremena nadaju da će ove godine imati bar devet tona suvog zrna po hektaru.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay (Kapa65 )

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor