Zasušenje kod mlečnih krava

Pravilan način zasušenja predstavlja idealnu osnovu za povećanje mleka u sledećoj laktaciji, ali i siguran model da se rizici od metaboličkih i fizioloških poremećaja svedu na minimum u toku i posle teljenja

U ciklusu produkcije mleka faza zasušenja mlečnog grla je od izuzetne važnosti. Upravo period zasušenja daje mogućnost da se popravi telesna kondicija krave, dok se obnavljanjem i stabilizacijom tkiva vimena utiče na poboljšanje proizvodne kondicije. Period zasušenja treba da traje najmanje 6 nedelja,a najbolje bi bilo puna dva meseca.

Poznato je da se masa ploda najintenzivnije razvija u poslednja dva meseca steonosti, što navodi na to da se najviše hranljivih materija iz obroka upravo koristi za povećanje mase ploda. Da bi se omogućio intenzivan porast, neophodno je da se obezbede potrebe u hranljivim materijama, kako u količini tako i u sadržaju. U najvećoj meri, to se postiže povećanjem udela koncentrovanih hraniva u ishrani. Međutim, nedelju dana pred teljenja obustavlja se davanje koncentrata.

U jednom zapatu krava zasušena grla treba da budu izdvojena od grla u laktaciji. Obroci treba da budu tako formulisani da zadovoljavaju potrebe krave u svim hranljivim materijama i to za: održavanje organizma, porast ploda i eventualnu popravku kondicije, ukoliko se propusti da se to završi u prethodnom periodu. Konzumiranje suve materije (SM) treba da bude adekvatno sa 2% telesne mase (TM), a kabaste hrane najmanje 1% TM. Osim toga i količina koncentrata treba da bude u skladu sa potrebama, ali da ne prevazilazi 1% TM. Ako se kao kabasto hranivo koristi silaža kukuruza, koja je bogata u energiji, konzumiranje suve materije može da bude i manje od 2% telesne mase.

Preobilna ishrana kabastom hranom i koncentrovanim hranivima može da dovede do nagomilavanja masnog tkiva, odnosno do naglog gojenja. Zato se pribegava zameni visokohranljivih kabastis hraniva sa kabastim hranivima nižeg proteinskog i energetskog sadržaja (pšenične slame, kukuruzna stabljika ili sena sa livada). Ako je neophodno, u ovom periodu treba ograničiti količinu unesenih hranljivih materija.

Na osnovu kabaste hrane sa kojom raspolaže gazdinstvo ili koja je već lagerovana može se dobro organizovati ishrana krava u zasušenju, bez kasnijih posledica.

Uporedo sa obezbeđenjem proteinskog i energetskog dela obroka, u zasušenju treba zadovoljiti potrebe u mineralnim materijama, prevashodno Ca i P. Ove potrebe međutim moraju da budu limitirane i pravilno dozirane. Iskustva pokazuju da je dovoljno 50-80g Ca i 30-40g. Ako je u obroku zasušenih krava Ca zastupljen sa više od 0,6 %, a P više od 0,4%, povećava se mogućnost pojave mlečne groznice. Od ostalih važnih mineralnih sastojaka, neophodno je zadovoljiti potrebe za vitaminima A, D i E, jer oni značajno utiču na pravilan razvoj i vitalnost teleta, a s druge strane doprinose boljem zdravlju krave (pre svega utiču na stbilizaciju fizioloških i postproduktivnih procesa -zadržavanje posteljice i pojava mlečne groznice).

Ključna mera u fazi zasušenja svakako je uvođenje koncentrata u ishranu na dve nedelje pred teljenje. Uvedeni koncentrati namenjeni su za ishranu i posle partusa, tokom naredne laktacije. Ova mera se obavezno mora sprovesti, kako bi se mikroorganizmi buraga na vreme prilagodili na tu vrstu hrane. Osim koncentrata, mera se podjenako odnosi i na sva druga hraniva koja se do tog momenta nisu koristila u periodu zasušenja, a koja će se intenzivno koristiti u obrocima tokom nastupajuće laktacije.

Najčešće posledice neodgovarjuće ishrane i preduzetih mera u fazi zasušenja, koje se javljaju u vidu ugojenosti krava, tokom zasušenja i početkom laktacije su: mlečna groznica, zadržavanje posteljice, masna degeneracija jetre i drugi prateći procesi.

Na dan teljenja kravi se znatno smanjuje apetit. Ishrana se ograničava samo na malu količine sena i mekinja, a obavezno se limitira i uzimanje vode. Dobro pripremljene krave u fazi zasušenja, brzo i lako se oporavljaju od iscprljenosti izazvane porođajem, tako da u prvim danima laktacije njena ishrana ulazi u fazu konsolidacije.

Izvor: PoljoMagazin

Autor: dipl. inž. Dragoljub Krajnović , PSSS Mladenovac

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor