Boris Pašalić, ministar poljoprivrede RS: Obračunaćemo se sa lažnim farmerima, a mlade podržati (SRB)

Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, poručuje da će ovo ministarstvo istrajati u borbi protiv lažnih poljoprivrednika, te da su rezultati sa terena u ovom pogledu poražavajući.

Naglašava da je kontrolama utvrđeno da je značajan broj farmera u RS, koji su korisnici podsticaja, prikazivao lažne podatke, pogotovo kod podrške za regresirani dizel i proizvodnju pšenice.

– Kontrole su pokazale da su neki ili prijavili više useva nego što stvarno imaju ili su prijavili useve koje uopšte nemaju. Ranije smo kontrolu sprovodili samo kroz inspekcijski nadzor, a sada to radimo preko Agenciju za agrarna plaćanja, a kontrolori su svaki dan na terenu – ističe Pašalić.

O kojem broju lažnih poljoprivrednika je reč?

– Na primer, od 3.100 korisnika podsticaja za pšenicu, kontrolisali smo oko 147 iz svih opština RS od čega 20 odsto njih uopšte nema useve pšenice. Oni su u registru, pa prijave da imaju, na primer, deset hektara, a mi smo im verovali da govore istinu.

Šta se ranije dešavalo, kad im neko dođe u kontrolu?

– Mogli su da pokažu bilo koju i bilo čiju parcelu. Sada na teren vodimo ljude iz RUGIP-a, koji utvrđuju o kojoj parceli je reč i šta je na njoj.

Kako će prevaranti biti kažnjeni?

– Tim ljudima smo uskratili premiju, a dve godine neće moći da dobiju podsticaj ni po kojem osnovu. Takođe, njihova imena će biti objavljena na našem veb sajtu. Uvešćemo red u ovu oblast, a zamerio sam i poštenim farmerima koji su znali za ove prevare, a nisu na njih ukazali. Nakon pšenice, uslediće kontrole soje, određenih veterinarskih mera, te kontrole u oblasti animalne proizvodnje.

Šta je najveći problem našeg agrara?

– Loša konkurentnost domaćih proizvoda. Na primer, proizvođač pšenice u Mađarskoj ima sedam, a kod nas četiri tone po hektaru, po čemu se jasno vidi koliko smo nekonkurentni.

Kako povećati konkurentnost?

– Ona se postiže primenom novih znanja i tehnologija, tako da je pogrešna percepcija da se poljoprivreda razvija na bazi podsticaja koji samo pomažu niskodohodovne sektore.

Poljoprivrednici se, ipak, uglavnom žale upravo na nedovoljne podsticaje.

– Podsticaji od njih čine zavisnike koji, kad znaju da će dobiti novac od države, ne razmišljaju mnogo o novim sortama, novim pesticidima, novim đubrivima. Mi, s druge strane, želimo da podsticaje više usmeravamo u kapitalne investicije, a manje u direktna davanja po litru i kilogramu.

U kojoj meri su naši farmeri spremni da prihvate nove tehnologije?

– To, nažalost, ide prilično teško. Zato delujemo u pravcu da gazdinstva preuzimaju mlađi ljudi. Primera radi, ako farmer kupi novi traktor dobije 30 odsto povrata od MPŠV, a ako je mlađi od 40 godina dobije 35 odsto povrata. Toliko vraćamo i ženama nosiocima gazdinstava.

Koliko stoji priča da su naša sela ugroženija nego ikada?

– Jesu ugrožena, ali ne puno više nego urbana područja. Međutim, u selima se više primeti odlazak ljudi. Razmišljali smo da, po uzoru na Srbiju, formiramo jedno telo koje bi se bavilo ovom problematikom. Naravno, ne možemo zaustaviti odlazak ljudi sa sela, ali možemo ublažiti ovaj trend.

Kako?

– Jedna od mera bi bila da se mladim poljoprivrednicima obezbedi besplatno zemljište u zakup. To je jedan od načina da stimulišemo mlade ljude da ostanu na zemlji.

Poražavajuće je da se u RS obrađuje tek polovina poljoprivrednog zemljišta.

– Tačno, od 600.000 hektara, u proseku je obrađeno 300.000. To jeste problem, ali ne treba zaboraviti da ambijent za život u ruralnom području ne čine samo parcele, nego i dobri putevi, dobri vodovodi, dobre škole.

Farmeri predlažu i meru da se ljudima do 40 godina daju beskamatni krediti, da mogu da započnu posao na selu.

– To je dobra ideja. Već imamo program u okviru kojeg mladim inženjerima poljoprivrede dajemo bespovratna sredstva da razviju biznis na selu. Ovaj model, naravno, možemo da proiširimo i na proizvođače.

Ako se propast naših sela nastavi, sa kojim ćemo se posledicama suočiti, dugoročno gledano?

– Kad se pomene selo, prva asocijacija je proizvodnja hrane. Ne bih rekao da odlazak ljudi sa sela može da je dovede u pitanje, pre svega zato što mi većinu hrane uvozimo, te zato što, tamo gde je poljoprivreda razvijena, nemamo toliki problem odlaska ljudi. Osnovni problem koji će nas pogoditi, kratkoročno, jeste nedostatak radne snage.

Kako?

– Imamo usitnjene parcele voća i povrća, odnosno, proizvodnju koja je dohodovno isplativa na maloj površini. Svaka ta proizvodnja zahteva mnogo ruku za rad, a naši proizvođači se već sad suočavaju sa nedostatkom radne snage.

Uvozimo i što treba i što ne treba

Koji su glavni razlozi što BiH, uprkos odličnom prirodnom potencijalu, uvozi čak 80 odsto hrane?

– Tačan je podatak da za vlastite potrebe možemo da proizvedemo tek jednu petinu hrane. Poražavajuće je to što uvozimo ne samo ono što ne možemo da proizvedemo, nego i velike količine žitarica, mesa i slično. To je jako teško objasniti.

Pokušajte.

– Nažalost, imamo složenu državu, gde su podeljene nadležnosti. Odgovornost se prebacuje, a krivac se traži u nekom drugom. Lane smo, na primer, imali rekordnu godinu u proizvodnji jabuke unazad dve decenije, a opet smo ovo voće uvozili iz Poljske. Teško da ćemo ovde nešto moći da promenimo i u narednom periodu, ali moramo da stimulišemo naše proizvođače da više proizvode i budu konkurentniji.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay (RitaE)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor