Od ovčarstva može se lepo živeti (SRB)

U se­lu sa oko 3.500 sta­nov­ni­ka po­ljo­pri­vre­da je osnov­ni iz­vor eg­zi­sten­ci­je. Do­ma­ćin­stva se naj­vi­še ba­ve ra­tar­stvom, se­tvom ku­ku­ru­za, so­je i pše­ni­ce.

U me­stu ne­ma krup­ne sto­ke ni ve­li­kih far­mi. Uglav­nom do­ma­će ži­vo­ti­nje dr­že na ma­lo za sop­stve­ne po­tre­be, ili tek po ko­je gr­lo vi­še da pro­da­ju i ma­lo po­pra­ve kuć­ni budžet.

Ta­ko je i sa ov­čar­str­vom. Tek tri-če­ti­ri po­ro­di­ce ima­ju ukup­no iz­me­đu 350 i 400 ova­ca, ko­li­ko je po­treb­no da uz pu­no ra­da obez­be­de uslo­ve za ži­vot. Je­dan od ov­ča­ra je Dra­gan Ro­dić, či­ja su gr­la vi­še­stru­ki šam­pi­o­ni na Po­ljo­pri­vred­nom saj­mu u No­vom Sa­du. On ima 90 ova­ca „vir­tem­berg” ra­se i go­di­šnje do­bi­je od 70 do 100 sto­ti­nu ja­ga­nja­ca za pri­plod.

– Za eg­zi­sten­ci­ju po­ro­di­ce, ta­man ko­li­ko tre­ba – ka­že Dra­gan. – Od dr­ža­ve do­bi­jam su­ben­ci­je 7.000 di­na­ra po gr­lu, i ob­ra­đu­jem če­ti­ri hek­ta­ra dr­žav­ne ze­mlje, što je do­volj­no da obez­be­dim hra­nu, ku­ku­ruz, so­ju i tri­ti­ka­lu za sta­do.

Ro­dić je u ov­čar­stvu već 25 go­di­na, ali ka­ko ve­li, ne­ma am­bi­ci­ju da se ši­ri. I sa sa­da­šnjim broj­nim sta­njem, ka­že, ne ide mu lo­še, prem­da sva­ki dan po vi­še pu­ta tre­ba ov­ca­ma ko­si­ti tra­vu, no­si­ti je i da­va­ti, plus pri­pre­ma­ti obro­ke.

– Na hra­ni ni­ka­ko ne tre­ba šte­de­ti, pa se za­to mo­je ov­ce dva pu­ta jag­nje – ka­že ov­čar Dra­gan Ro­dić na­vo­de­ći da mu je u ovom po­slu naj­vi­še po­mo­glo to što je slu­šao sa­ve­te ve­te­ri­na­ra i pro­fe­so­ra s fa­kul­te­ta. Mo­žda bi, ve­li, ipak ku­pio sa­laš, da pro­ši­ri po­sao ali o tom- po­tom, ne žu­ri mu se, ka­že, jer ima na­či­na da do­đe do di­na­ra i za­ra­de i sa 90 ova­ca.

Ni­je do sa­da kon­ku­ri­sao kod dr­žav­nih or­ga­na vla­sti za nov­ča­ne pod­sti­ca­je, jer za to bi tre­ba­lo da ima re­gi­stro­va­nu mi­ni far­mi, ko­ja pod­ra­zu­me­va i vi­še ova­ca, bar 120 gr­la.

– Izra­el­ci le­po pla­ća­ju za ja­ganj­ce, jer u sta­du bu­de uvek i po ne­ko ko­je ni­je za pri­plod, pa se mo­že na ot­kup­nom me­stu u Bač­kom Jar­ku pro­da­ti za izra­el­sko tr­ži­šte. Mo­gu da pro­dam i u Ka­men­din. Kap­ne po­ma­lo i od vu­ne i si­ro­ve ko­že. Do­du­še, ki­lo­gram vu­ne na ve­li­ko je ove go­di­ne od 50 do 70 di­na­ra, ali onaj ko­me se ne žu­ri da je pro­da, mo­že če­ka­ti ce­nu dr­že­ći je na ta­va­nu – na­vo­di Ro­dić.

Autor: Z. De­lić

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay (Alexas_Fotos )

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor